Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 11. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.
У питању је заједнички састанак са Одељењем за математику.
Предавач: Марија Додиг, Математички институт САНУ
Наслов и апстракт предавања биће накнадно достављени.
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 10. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.
Предавач: Витомир Радосављевић, Висока ICT школа
Наслов предавања: МОДЕЛ АДАПТИВНОГ УЧЕЊА У ПАМЕТНИМ ОБРАЗОВНИМ ОКРУЖЕЊИМА
Апстракт: Студент приступа процесу учења на јединствен начин, користећи различите методе и технике прикупљања информација и обраде података у циљу стицања знања. Адаптивно учење се дефинише као процес у коме постоји могућност промене начина учења. Циљ адаптивног учења је постизање ефикасног и ефективног учења. Предности паметних образовних окружења у имплементацији адаптивних облика учења предмет су многих истраживања. У оквиру истраживања чији ће резултати бити представљени, постављен је модел адаптивног учења у паметним учионицама. Модел као критеријуме адаптације узима четири фактора: предзнање студента, процену когнитивног оптерећења, мотивацију и пареметре физичког окружења у коме студент учи. Модел дефинише пет категорија учења у оквиру којих се нуде одговарајуће стратегије учења. Избор категорије учења студента врши паметни образовни систем. Резултати истраживања указују на позитивне ефекте примењеног модела у процесу адаптивног учења.
Планете у Сунчевом систему настале су пре око 4, 5 милијарди година, спајањем мањих објеката које називамо планетезимали, али, како су настали планетезимали и од чега се састоје...
Да ли је баш сваки од њих постао део неке велике планете или су неки имали другачији пут? Ако има оних који нису ушли у састав планета, где су они данас и какав је њихов значај за нас? Која је разлика између астероида и комета? Да ли су астероиди или комете донели воду на Земљу? Да ли нам прети судбина диносауруса?
Доцент др Бојан Новаковић, Катедра за Астрономију, одговориће на поменута питања, представити најновија открића у вези са астероидима и указати на нека отворена питања на која одговоре још чекамо у четвртак 19. априла у 19 сати у малој сали СКЦ-а.
Астероиди - камење које живот значи
Према календару активности Математичког факултета, као и према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, нерадни дани су петак 6. и понедељак 9. април 2018. године.
Срећни Ускршњи празници!
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 3. априла 2018, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.
Предавач: др Милан М. Ћирковић, Астрономска опсерваторија у Београду
Наслов предавања: КРАТКА ПОВЕСТ СТИВЕНА ХОКИНГА (1942-2018)
Апстракт: На предавању ће бити дат кратак преглед главних научних резултата Стивена Хокинга, са нарочитим нагласком на оне мање познате широј јавности као што је Хокинг-Гибонсова температура, елаборација улоге посматрачких селекционих ефеката у формирању космолошке структуре, предвиђање гравитационих таласа из судара црних рупа, хипотеза о заштити хронологије и критика инфлаторних космолошких модела. Такође ће бити резимиран Хокингов уређивачки рад везан за историју физике и астрономије, као и његове изузетне домете у погледу промоције и популаризације науке.
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 3. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.
Предавач: Бојан Вучковић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: НОВЕ КОМБИНАТОРНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У ВЕЗИ СА ПРОБЛЕМИМА ИЗ ХРОМАТСКЕ ТЕОРИЈЕ ГРАФОВА, ЕКСТРЕМАЛНЕ ТЕОРИЈЕ СКУПОВА И ТЕОРИЈЕ БУЛОВИХ МАТРИЦА
Апстракт: Последњих деценија уведени су и изучавани нови типови бојења графова - такозвана индукована бојења. То су, не обавезно ваљана, бојења грана или грана и чворова графа код којих се боја чвора изводи из боја њему инцидентних грана и суседних чворова. Бојења се најчешће изводе по суми или по скупу, при чему постоји услов да свака два суседна чвора имају различите изведене вредности. Биће приказане дефиниције разних врста индукованог бојења графа, хипотезе по питању потребног броја боја да би се извело тражено бојење за произвољан граф, као и резултати излагача. Код многих од ових типова бојења постигнути резултати су још увек далеко од претпостављених горњих граница формулисаних у хипотезама, и остављају простора за даље унапређивање.
Франклова хипотеза из екстремалне теорије скупова тврди да у свакој коначној фамилији затвореној за унију постоји елемент који се појављује у барем половини скупова фамилије. Овај наизглед једноставан проблем, формулисан 1979. године, је још увек отворен. По питању Франклове хипотезе постоје докази парцијалних резултата.
Биће дат приказ резултата излагача да је Франклова хипотеза задовољена за фамилије састављене од 12 или мање елемената, као и подела фамилија састављених од 6 или мање елемената на такозване FC и NonFC фамилије.
Булове матрице су матрице код којих су сви елементи из скупа {0, 1}. Простор врста Булових матрица је скуп вектора који се могу добити унијом врста дате матрице, док је кардиналност простора врста матрице кардиналност овога скупа. Разматрано је питање за које вредности c из скупа {1,...,2^n} постоји матрица А димензије nxn таква да је кардиналност простора врста матрице А једнака c.
детаљнијеНаредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 3. априла 2018, у сали 844 Математичког факултета са почетком у 14 часова.
Предавач: Марија Јелић, Математички факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: F-ВЕКТОРИ ПОЛИТОПА
Апстракт: Позната теорема (McMullen, Stanley) каже да међу свим d- димензионалним политопима са N темена, циклични политоп Cd(N) има максималан број страна у свакој димензији, тј. има максималан f-вектор по свим координатама. Током предавања посматраћемо неке посебне класе политопа - централно-симетричне, 2-суседске и кубичне и дати преглед резултата везаних за њихове f-векторе. Предавање је засновано на радовима И. Новик (University of Washington) и Е. Нева (Hebrew University, Jerusalem).
DAAD Информативни центар Београд у сарадњи са фондацијом "Konrad Adenauer", фондацијом "Hajnriх Bel", Perform-ом, Универзитетом у Београду, Babylon-ом и КЦ Град-ом организује други по реду Falling Walls Lab у Србији, иновативну платформу за представљање истраживачких пројеката у рангу научног пробоја у свим научним дисциплинама.
Falling Walls Lab је намењен студентима, истраживачима и научницима (BA, MA, PhD, postdoc).
На Falling Walls Lab Belgrade могу се пријавити:
- апликанти са дипломом Bachelor коју нису стекли пре више од 10 година
- апликанти са дипломом Master коју нису стекли пре више од 7 година
- апликанти са дипломом PhD коју нису стекли пре више од 5 година
- postdoc и студенти који су тренутно уписани на универзитет.
Апликације за учешће на Falling Walls Lab Belgradeсе шаљу централно преко портала на www.falling-walls.com/lab до 27. маја 2018.
Сваки учесник има три минута у којима ће представити своју идеју или пројекат и убедити локални жири у иновативност своје замисли.
Победник београдског Falling Walls Lab-а као награду добија учешће у финалу Falling Walls Lab у Берлину 8. новембра, као и присуство на Falling Walls конференцији 9. новембра 2018.
Догађај ће се одржати у КЦ Град 24. јуна 2018. године, са почетком у 18:30. Учесници ће присуствовати ексклузивној и бесплатној радионици Science Communication пре самог Lab-а.
детаљније© Copyright 2008 Математички факултет Универзитет у Београду
Design & Development
Александар Смиљковић
Адреса: Студентски трг 16
Телефон: (+381) 011 2027 801
Fаx: (+381) 011 2630 151
E-mail: matf@matf.bg.ac.rs
Жиро рачун: 840-181 5666-68
PIB: 100046603
