Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 19. јуна 2025. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 16 часова.
Предавач: др Миљан Кнежевић, Универзитет у Београду-Математички факултет
Наслов предавања: SOME ESTIMATES FOR HYPERBOLIC DERIVATIVES FOR ХQЦ MAPPINGS AND APPLICATIONS
Апстракт: На овом предавању биће представљени нови резултати о хиперболичкој метричкој структури и хиперболичком изводу за хармонијска квазиконформна (HQC) пресликавања. Посебан акценат биће стављен на неједнакости Schwarz–Pick-овог типа и прецизне процене Gauss-ове кривине за конформне метрике, које су индуковане HQC пресликавањима. Кроз теорију хиперболичких метрика на различитим доменима добијени су оштри резултати који укључују и генерализације Коебеове теореме, али и би-Липсицове особине HQC пресликавања. Такође ће бити разматрана квази-изометријска својства са становишта хиперболичке метрике, као и повезане геометријске последице које укључују дисторзије растојања у слици. Ови резултати имају значајне импликације у комплексној анализи, геометријској теорији функција и теорији HQC пресликавања.
Напомена: Предавање је могуће пратити на даљину путем линка
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/dpesCPawfHWm6LN3L
детаљније
У оквиру семинара Биоинформатика, dr Alexandre de Brevern из Француског националног института за здравље и медицинска истраживања (INSERM) у Паризу одржаће два предавања:
- "A Critical View of the Contribution of AlphaFold in Light of the Nobel Prize in Chemistry", у уторак, 17.6. са почетком у 13:15.
- "Application of Structural Bioinformatics to Analyze a Biomedical Question: The Case of Essential Thrombocythemia", у четвртак, 19.6. са почетком у 15:15.
Састанци ће бити одржани хибридно: online (https://zoom.us/j/2183428158 pwd=ouAZtpLrbPnOBsKjQiarS9Rh59fyqF.1) и уживо у БИМ сали.
Организатори семинара Биоинформатика су Српско друштво за биоинформатику и рачунарску биологију (http://www.birbi.matf.bg.ac.rs/) и Математички факултет Универзитета у Београду.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 18. јуна 2025. године, са почетком у 19 часова.
Предавач: Ранка Станковић, Михаило Шкорић, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет
Наслов предавања: ГРУПА ЗА HCI И ПРОЈЕКАТ ВЕРИФАИПРОЈЕКАТ ТЕСЛА (Text Embeddings - Serbian Language Applications): РЕЗУЛТАТИ ПРВЕ ГОДИНЕ РАЗВОЈА ЈЕЗИЧКИХ МОДЕЛА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК
Апстракт: Током прве године реализације пројекта ТЕСЛА, који финансира Фонд за науку Републике Србије, успешно су постављени темељи за развој напредних језичких модела за српски језик. Извршена је детаљна анализа савремених приступа и дефинисана је иницијална методологија, након чега је уследило систематско прикупљање, класификација, чишћење и претпроцесирање обимних језичких података за српски језик. Представићемо кључне скупове података: необележене, аутоматски обележене и ручно кориговане колекције. На презентацији ће бити речи и о развоју предобучених, статичких и динамичких језичких модела, укључујући одабир и истраживање архитектура дубоког учења прилагођених српском језику. Значајне активности биле су усмерене на дисеминацију, креиран је веб портал, остварено активно присуство на друштвеним и научним мрежама, подаци и модели су учињени доступним на релевантним платформама (HuggingFace, Github, Zenodo), организоване су две радионице и објављено више научних радова.
Напомена:
Регистрациона форма за учешће и линк за активно праћење предавања за регистроване кориснике (након логовања):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Нерегистровани корисници могу да прате предавања на овом линку (без могућности активног учешћа):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/hR9vL94nD6QE8qQZj/xET9GcPMyR08nqH8lnS3SE7N5Vf00H7Lp9EBhsv6Lti
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 17. јуна 2025. године у сали 301ф Математичког института САНУ.
Предавач: проф.др Јелена Кочовић, проф. др Марија Копривица, Универзитет у Београду – Економски факултет
Наслов предавања: АКТУАРСКЕ МЕТОДЕ ЗА ПРОЦЕНУ РЕЗЕРВАЦИЈА ЗА ШТЕТЕ - ОД КЛАСИЧНЕ ДО САВРЕМЕНЕ ПРИМЕНЕ
Апстракт: Потреба за издвајањем резервација за настале пријављене и за настале непријављене штете у неживотном осигурању проистиче из временске неподударности између наплате премије и исплате накнада из осигурања. Један од најзначајнијих ризика за осигуравајућу компанију је ризик недовољности процењених резервација за штете. Потцењеност резервација може довести до несолвентности компаније, а последично и до немогућности исплате накнада за штете осигураницима. Стога је избор адекватне актуарске методе за процену резервација за штете веома важан како би се обезбедила њихова довољност за благовремено обештећење осигураника након наступања штетних догађаја. Реалност процене резервација за штете које ће бити исплаћене у наредној или у наредним годинама зависи од поузданости базе података осигуравајуће компаније, али и од претпоставки које се користе приликом примене актуарских метода. Процена резервација за штете биће приказана применом chain ladder методе, Bornhuetter-Fergusonove и методе рација штета на примеру конкретне осигуравајуће компаније. Биће представљен класичан приступ обрачуна резервација, као и применом софтвера за обрачун.
Напомена: Састанак Семинара је могуће пратити преко линка
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/qGapAHyEBad2FDwXR
детаљније
Катедра за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду и Астрономска опсерваторија у Београду вас позивају на свечано отварање међународног пројекта без преседана у значају истраживања свемира. Догађај назван "Опсерваторија Rubin: први поглед у Универзум" одржаће се у понедељак, 23. јуна 2025. године, у 16 часова, у просторијама Велике сале Дома омладине Београда.
Пуштање у рад нове опсерваторије, чији је циљ мапирање и истраживање неба на до сада незамисливе начине, биће обележено премијерним приказивањем њених првих, револуционарних фотографија, уз панел дискусију посвећену истицању значајне улоге и доприноса домаћих научника у реализацији овог пројекта. Опсерваторија Vera C. Rubin је добила име по истоименој, чувеној америчкој астрономкињи, заслужној за прве конкретне доказе у истраживању тамне материје.
Отварање овог, тренутно водећег светског астрономског пројекта, биће прослављено на глобалном нивоу, у складу са самом међународном природом пројекта у чијем су стварању учествовале многе земље света, укључујући и Србију. Догађај ће обележити нову еру у астрономији и астрофизици, и почетак десетогодишње мисије током које ће Опсерваторија Rubin мапирати ноћно небо инструментима и методама до сада невиђеним у науци.
Позивамо вас да заједно обележимо овај велики дан за светску астрономску заједницу, и да заједно погледамо у будућност истраживања космоса на догађају "Опсерваторија Rubin: први поглед у Универзум", у понедељак, 23. јуна, у 16 часова, у Великој сали Дома омладине Београда. Улаз је слободан.
Догађај организују Катедра за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду и Астрономска опсерваторија у Београду, уз подршку Дома омладине Београда и Центра за промоцију науке.
детаљније
Норвешка академија наука и књижевности позива на номинације кандидата за Абелову награду.
Абелова награда је признање за изузетан научни рад у области математике, укључујући математичке аспекте рачунарства, математичке физике, вероватноће, нумеричке анализе, статистике и примене математике у наукама.
Рок за номинације је 15. септембар.
Више информација се налази на линку: https://abelprize.no/nomination/
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 13. јуна 2025. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.
Предавач: Михајло Цекић, CНRS, University of Paris-Easт Creteil
Наслов предавања: БРЗИНА МЕШАЊА ЗА ЕКСТЕНЗИЈЕ ХАОТИЧНИХ ТОКОВА
Апстракт: У овом предавању посматраћемо екстензије хаотичних (Аносов) токова на главна раслојења. Показаћемо да ергодичност имплицира да је брзина мешања бржа од t^(-N) за било које N > 0 (овде је t време). У доказу ћемо користити технике из микролокалне (семикласичне) анализе, геометрије и динамичких система; кључна идеја је примена Borel-Weil семикласичног калкулуса за главна раслојења који смо развили у скорашњем раду. Заједнички рад са T. Lefeuvre.
Напомена: Предавање је могуће пратити на даљину путем линка
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/WbsehnSL4ZeTPJo6r
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 12. јуна 2025. године у сали 301ф, Математичког института САНУ, Кнеза Михаила 36, са почетком у 17:15.
Предавач: Борислав Гајић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: ОРТОГОНАЛНА И ЛИНЕАРНА РЕГРЕСИЈА, ПРАМЕН КОНФОКАЛНИХ КВАДРИКА И МОМЕНТИ ИНЕРЦИЈЕ
Апстракт:
Представићемо резултате добијене заједно са Владимиром Драговићем. За дати систем тачака у Р^k посматрају се тачке на оси максималног момента инерције, за које је елипсоид инерције ротациони. Користећи добијени скуп тачака, конструисан је прамен конфокалних квадрика са следећим особинама: 1) све хиперравни које имају исти хиперпланарни момент инерције су тангентне на исту квадрику из конфокалног прамена; 2) међу свим хиперравнима које садрже произвољну тачку R, раван са најмањим хиперпланарним моментом инерције одговара максималној Јакобијевој координати тачке R. Резултати представљају уопштења класичне Пирсонове теореме из ортогоналне регресије. За класичну линеарну регресију, дата је карактеризација хиперравни са најмањим збиром квадрата растојања тачака у задатом правцу. Конструисани прамен кофокалних квадрика даје нам и опис свих тачака са ротационим хиперпланарним моментом инерције.
Напомена: Предавање је могуће пратити на даљину путем линка
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/Li3YAD2j7FzmnARdP
детаљније
Извештај Комисије по конкурсу за избор у звање и на радно место једног доцента за ужу научну област Алгебра и математичка логика.
Извештај Сажетак
детаљније
Извештај Комисије по конкурсу за избор у звање и на радно место једног ванредног професора за ужу научну област Комплексна анализа
Извештај Сажетак
детаљније
