Геометрија, образовање и визуализација са применама, 22. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 22. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17 часова.

Предавач: Марко Стошић

Наслов предавања: ЧВОРОВИ, КВИВЕРИ И ПРИМЕНЕ

Апстракт: Главна тема овог предавања биће тзв. кореспонденција између чворова и квивера (усмерених графова), којом се датом чвору придружује квивер на такав начин да се БПС инваријанте чворова поклапају са мотивичним Доналдсон-Томас инваријантама квивера. Иако ова кореспонденција укључује веома софистициране инваријанте и технике, сама веза је веома директна и експлицитна. Овај пројекат је започет у сарадњи са П. Кучарским, М. Рајнекеом и П.  Сулковским, и прва идеја/циљ је била да се објасне неке од важних хипотеза о особинама чворова. Међутим, испоставило се да ова кореспонденција отвара бројне нове правце и изненађујуће везе са разним областима математике и физике. Као пример, биће приказана веза са комбинаториком путева на целобројним решеткама — једним од класичних, основних проблема енумеративне и аналитичке комбинаторике — где смо добили потпуно нове експлицитне формуле за број таквих путања, користећи искључиво чворове, квивере и њихову везу (рад са М. Панфилом и П. Сулковским).

детаљније

Семинар Катедре за рачунарство и информатику, 22. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 22. марта 2018. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15 часова.

Предавач: проф. др Филип Марић

Наслов предавања: БРЗ ФОРМАЛНИ ДОКАЗ ЕРДОШ-СЕКЕРЕШОВЕ ХИПОТЕЗЕ ЗА КОНВЕКСНЕ ПОЛИГОНЕ СА НАЈВИШЕ 6 ТАЧАКА

Апстракт: Хипотеза коју су формулисали Клајн и Секереш 1932 (данас позната под именом "Ердош-Секерешова хипотеза" или "Хипотеза са срећним крајем") тврди за свако m>=3 сваки скуп који садржи 2^(m-2)+1 тачку у општем положају (никоје три различите тачке нису колинеарне) садржи конвексни m-троугао. Хипотеза је потврђена за свако m<=6. Случај m=6 су недавно решили Секереш и Петерс помоћу рачунарске претраге која је конзумирала "више од 3000 GHz часова".

Описујемо доказ који је унапређен у неколико смерова. Помоћу промене репрезентације, разматрања симетрија и помоћу модерних САТ решавача, смањили смо време доказа на око само пола сата на обичном личном рачунару (тј. наш доказ захтева само око 1 GHz час). Такође, формализовали смо доказ у доказивачу Isabelle/HOL, што га чини много поузданијим.

детаљније

Одељење за математику, 23. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 23. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Марко Ђикић, Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу

Наслов предавања: ГЕОМЕТРИЈА ХИЛБЕРТОВИХ ПРОСТОРА И "СЛОЖНИ" ОПЕРАТОРИ

Апстракт: Бесконачно-димензионални Хилбертови простори имају врло интуитивну геометрију, сличну геометрији Еуклидског простора. Ипак, та геометрија се често врло непријатно разликује од оне на коју смо навикли. У првом делу предавања видећемо неке интересантне примере ове појаве. Обратићемо пажњу на потпросторе Хилбертовог простора, пројекције на њих, углове међу њима и на питање о затворености суме потпростора. У другом делу предавања приказаћемо један (нови?) проблем у овом класичном маниру. Наиме, питамо се у ком случају два непрекидна оператора, дефинисана на различитим потпросторима истог Хилбертовог простора, дозвољавају истовремену непрекидну екстензију на читав простор. У решавању тог проблема проћи ћемо кроз неке фолклорне резултате теорије оператора, а видећемо и зашто нам је овај проблем важан, то јест, на која питања смо успели да одговоримо његовим решавањем.

детаљније

Одељење за механику 21. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 21. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.

Предавач: Александар Ћоћић, Машински факултет, Београд

Наслов предавања: МОДЕЛИРАЊЕ И ПРОРАЧУН УЗГОНСКОГ СТРУЈАЊА ВАЗДУХА У СОЛАРНИМ ТОРЊЕВИМА

Апстракт: Системи за производњу електричне енергије коришћењем енергије Сунца су предмет многих истраживања у последњим деценијама. Један од принципијелно најједноставнијих система су такозвани соларни торњеви (SCPP - solar chimney power plant ili SUT - solar updraft power). Ови системи се састоје из три основна елемента: колектора, турбина и торња. Загревање ваздуха у колектору, направљеном од транспарентног материјала, путем Сунчеве енергије, узрокује његово струјање кроз постројење. Ваздух прво струји радијално кроз колектор, и потом вертикално навише кроз торањ, који се налази у средишту колектора. У основи торња се налазе ветротурбине помоћу којих се производи електрична енергија. У овом раду се врши моделирање и прорачун струјања ваздуха кроз овакву соларну електрану. Основне претпоставке у моделу су да је струјање стационарно, стишљиво и једнодимензијско. Валидација модела је извршена поређењем добијених резултата са експерименталним резултатима измереним на соларној електрани овог типа направљеној у Манзанаресу. Такође, извршена је и анализа карактеристичних бездимензијских параметара где је потврђено да једино електране великих размера имају задовољавајућу ефикасност. Додатно, извршена је и допунска анализа система нелинеарних диференцијалних једначина које описују струјање кроз сам торањ, и при томе је и разматран општи случај промењивог попречног пресека. Пертурбационом анализом, коришћењем Рејли-Јанценовог развоја, добијено је аналитичко решење полазног система једначина.

детаљније

Семинар из астрономије и астрофизике, 20. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. марта 2018, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.

Предавач: др Виктор Радовић, Математички факултет

Наслов предавања: ПОРТАЛ ЗА АНАЛИЗУ ФАМИЛИЈА АСТЕРОИДА

Апстракт: Веб портал за анализу фамилија астероида (Asteroids Family Portal - AFP) је интерактивни портал који на једном месту обједињује велики број различитих података везаних за фамилије астероида, као и алате који омогућавају њихову анализу и визуелно представљање. У оквиру портала омогућена је примена методе хијерархијског груписања која се користи за идентификацију чланова фамилија астероида, идентификација уљеза, добијање расположивих физичких података о астероидима, каталози сопствених елемената итд. У овом предавању ће бити објашњен значај портала, имплементирани алати као и алгоритми по којима они функционишу. На крају ће бити дат кратак преглед даљег развоја портала.

детаљније

Семинар за рачунарство и примењену математику, 20. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Ђорђе Недић, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу

Наслов предавања: MUSCLE MODELLING AT MOLECULAR LEVEL - MUscleSImulationCOde

Апстракт: For applications in biomechanics and biomedical engineering, a simulation model is often needed to understand and explain the mechanical properties and functional behaviours of the muscle. For this purpose, a great variety of muscle models has been created over the years, differing in intended application, mathematical complexity, level of physiological structures considered, and fidelity to biological behaviour. Up to the author’s knowledge, regardless of great efforts in the area of muscle modelling in past few decades, a comprehensive, modular and scalable software platform for micromechanical muscle modelling has not yet been developed. In this work, a computational platform MUSICO (MUscleSImulationCOde) for modelling realistic sarcomeric system is described. It has been developed with the aim to simulate a wide variety of experimental muscle behaviour. The platform offers a modular program structure that allows extension and replacement of any part of sarcomeric system (calcium activation, cross-bridge cycle, sarcomere geometry, etc.).

детаљније

КГТА семинар, 20. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. марта 2018, у сали 844 Математичког факултета са почетком у 14 часова.

Предавач: Бранислав Првуловић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: СВОЈСТВО ФИКСНЕ ТАЧКЕ ЗА ГРАСМАНОВЕ МНОГОСТРУКОСТИ

Апстракт: На овом предавању ће бити разматрано питање које Грасманове многострукости (како реалне, тако и комплексне и кватернионске) имају својство фиксне тачке. Биће дат преглед до сада добијених резултата на ову тему. У већини случајева у којима је добијен потврдан одговор на ово питање, то је урађено (потпуним или делимичним) класификовањем ендоморфизама кохомолошке алгебре одговарајућег Грасманијана. Овај проблем класификације јесте и сам по себи интересантан и, по свему судећи, још увек отворен.

детаљније

Одлазак Стивена Хокинга (1942-2018)

Професор Стивен Вилијем Хокинг (Stephen William Hawking) преминуо је у 76. години, рано ујутро 14.03.2018. Између 1979. и 2009. године, проф Хокинг је био Lucasian Professor of Mathematics на Универзитету у Кембриџу. То је најпрестижнија академска титула која је, пре проф. Хокинга, била додељена Исаку Њутну, Џозефу Лармору, Чарлсу Бебиџу, Џорџу Стоуксу и Полу Дираку.

Заједно са математичарем сер Роџером Пенроузом, проф. Хокинг је показао да уколико је било великог праска, он је морао отпочети у сингуларитету. Шокирао је научну јавност показавши да црне рупе зраче енергију, тј. да термалним механизмом стварају и емитују субатомске честице (што је данас познато као Хокингово зрачење), док при томе постепено губе масу и на крају потпуно испаре. Ова појава настаје због квантних ефеката у региону веома блиском црној рупи, а који је познат као хоризонт догађаја. Према овој теорији, црне рупе нису потпуно црне, нити трају вечно.

Проф. Хокинг је дао предвиђање о настанку мини црних рупа у непосредним тренуцима после великог праска, и то у великом броју. За сада ниједан од ових објеката није посматран. Међутим, можда ће велики хадронски сударач у ЦЕРН успети да експериментално рекреира ове егзотичне објекте.

На самом узлету своје каријере, проф. Хокинг је истраживао да ли честице и светлост захваћени у црну рупу могу бити заувек изгубљене из универзума. Хокинг је водио велику дебату, дугу готово 30 година, са познатим физичарем Леонардом Саскиндом, што је познато као „рат црних рупа“. Међутим, почетком 21. века, проф. Хокинг је заузео став да информација мора бити очувана, иако не у нашем универзуму, већ у паралелном универзуму који је део мултиверзума.

Проф. Хокинг је икона модерног времена која је оставила дубок отисак на модерну културу. Поред бројних научно-популарних предавања и емисија, појавио се и у популарним серијама, као што су „Симпсонови“ и „Теорија великог праска“. У опусу проф. Хокинга налазе се и научно популарне књиге, од којих су најпознатије „Кратка историја времена“ и „Космос у ораховој љусци“.

Проф. Хокинг се од своје 22. године борио са прогресивном моторно-неуронском болешћу која га је постепено парализовала. Поред свог научног рада, инспирисао је људе и својим одбијањем да се преда тешкој болести и тиме постао узор многим особама са инвалидитетом

детаљније

Трибина 'Генерална проба будућности', 15.03.2018.

Друштво за информатику Србије и Дом омладине Београда организују у четвртак 15. марта 2018. у 19 сати трибину "Генерална проба будућности".

Живимо у свету иновација, у који је практично укључено цело човечанство. Иновације нам стижу из целог света, а млади су генератори иновација. Многе технологије улазе у све наше уређаје који су све јефтинији. До 2020. године биће умрежено преко 50 милијарди уређаја у фину мрежу која се зове Интернет ствари. Свет у коме живимо је већ сада мешавина дигиталног и реалног.

На трибини ћете имати прилике да се сусретнете са одговрима на питања:

- Да ли ће висока технологија угрозити опстанак цивилизације?
- Да ли нове технологије угрожавају будућност?
- Да ли ће вештачка интелигенција да надмаши природну?
- О улози виртуелне и проширене стварности,
- Да ли ће роботи почети да се саморепродукују и једног дана процене да им је човек непотребан?
- Ко пропада јачањем дигиталног јаза?
- Како управљати развојем и применом високих технологија и спречити нежељене ефекте...

На трибини учествују:
Проф. др Станко Црнобрња, Факултет за медије и комуникације
Проф. др Зорица Томић, Филозофски факултет
Милан Мишић, новинар
Проф.др Маријана Видас Бубања, еРазвој
Зоран Костић Цане - Парти Брејкерс
Александра Дрецун - Intersection
Дејан Ристановић, PC Press
Бане Остојић “Бане Ексер”

Водитељ: Ивана Миленковић, РТС

Пријава на: http://meetu.ps/e/DXC0x/zdzNp/f

Скуп је у Дому омладине Београда, Македонска 22, сала “Американа”, 1. спрат

детаљније

Летња школа теорије бројева за студенте основних и мастер студија, Connecticut Summer School, May 28th to June 3rd, 2018

The Connecticut Summer School in Number Theory will take place at UConn during Monday, May 28th to Sunday, June 3rd, 2018, organized by Jennifer Balakrishnan, Keith Conrad, Alvaro Lozano-Robledo, and Liang Xiao.

There are two components:

Summer School (May 28th - June 1st) in number theory for advanced undergraduates and beginning graduate students.

Research Conference (June 1st - June 3rd) on arithmetic geometry and number theory.

This conference is funded by the National Science Foundation, the National Security Agency, the Number Theory Foundation, and UConn.

For more details, please look at https://ctnt-summer.math.uconn.edu/

If your questions are not answered there, please email the organizers at ctntsummer@uconn.edu.

детаљније



Вести и дешавања


Активности на семинарима

све вести