Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 27. марта 2018, у сали 844 Математичког факултета са почетком у 14 часова.
Предавач: Бранислав Првуловић, Математички факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: СВОЈСТВО ФИКСНЕ ТАЧКЕ ЗА ГРАСМАНОВЕ МНОГОСТРУКОСТИ (наставак)
Апстракт: На овом предавању ће бити разматрано питање које Грасманове многострукости (како реалне, тако и комплексне и кватернионске) имају својство фиксне тачке. Биће дат преглед до сада добијених резултата на ову тему. У већини случајева у којима је добијен потврдан одговор на ово питање, то је урађено (потпуним или делимичним) класификовањем ендоморфизама кохомолошке алгебре одговарајућег Грасманијана. Овај проблем класификације јесте и сам по себи интересантан и, по свему судећи, још увек отворен.
детаљније
`Bubble Cup` је тимско такмичење у програмирању и решавању алгоритамских задатака, које је осмислио Развојни центар компаније Microsoft у Србији још 2008. године.
Циљ овог такмичења је популаризација програмирања међу младима, привлачење талентованих младих програмера из земље и региона, и промовисање тимског рада.
`Bubble Cup` такмичење организује се у неколико фаза.
Након регистрације на интернет порталу www.bubblecup.org (регистрација је могућа од 26.03. до 28.04. (23:59)) организују се квалификације у две онлајн рунде.
Током квалификација постојаће две дивизије:
а.. Premier League – дивизија отворена за универзитетске и средњошколске тимове који испуњавају неопходне услове.
б.. Rising Stars – дивизија отворена само за средње школе из Србије које испуњавају неопходне услове.
1.. Квалификације – две онлајн рунде
1.. прва онлајн рунда од 1. до 25.04.2018.
2.. друга онлајн рунда од 1. до 25.05.2018.
Током ове две рунде потребно је да такмичари реше одређени број задатака. Најбољи тимови средњошколаца и студената, према јасно дефинисаним критеријумима, постају финалисти овог такмичења.
2.. Финале у Београду.
Финале `Bubble Cup` такмичења организује се сваке године у септембру у Београду.
За детаље у вези са правилима такмичења заинтересовани информације могу добити на интернет порталу www.bubblecup.org, на имејл адреси bubble@bubblecup.org или преко Facebook стране такмичења: www.facebook.com/BubbleCupCompetition.
детаљније
Подсећамо вас да је отворен конкурс за мобилност студента основних и докторских студија Универзитета у Београду на Универзитету Балеарских острва на Палми де Мајорка, Шпанија, у оквиру Еразмус+ КА1 програма.
Студентске мобилности су у периоду од 6 месеци (основне) и 12 месеци (докторске студије), за област 061 Information and Communication Technologies (ICTs).
Крај пријаве за стипендију је Април 15, 2018 14:00 часова.
Линкови на студијске програме Универзитета Балеарских острва, понуђене Универзитету у Београду, за сарадњу у оквиру Еразмус+ КА1 програма, су:
А) Основне студије:
-Computer Engineering: http://www.uib.eu/study/grau/informatica/GIN2-P/
-Industrial Engineering: http://www.uib.eu/study/grau/industrial/GEEI-P/
-Telematics Engineering: http://www.uib.eu/study/grau/telematica/GTTT-P/
Б) Докторске студије:
- Electronic Engineering: http://www.uib.eu/study/doctorat/TEEL/
- Information & Communications Technology: http://www.uib.eu/study/doctorat/TTIN/
Детаљи о позиву, неопходна документација и услови конкурса могу се наћи на платформи МОБИОН (http://mobion.bg.ac.rs).
Студенти који намеравају да конкуришу за размену требало би да се јаве маилом координаторима за међународну сарадњу Математичког факултета, Драгани Илић (dilic[at]matf.bg.ac.rs) и Зорици Станимировић (zoricast[at]matf.bg.ac.rs).
детаљније
Обавештавамо Вас да је, на основу Интеринституционалног споразума потписаног у оквиру Ерасмус+ КА 1 програма између Универзитета у Београду и Универзитета Middlesex University (United Kingdom), отворен конкурс за пријаву за програм мобилности Outgoing student na Middlesex University, (United Kingdom).
Датум почетка пријаве кандидата: 20.03.2018. у 10:00
Рок за пријаву кандидата истиче: 04.04.2018. у 12:00
Детаљи о позиву, неопходна документација и услови конкурса могу се наћи на платформи МОБИОН (http://mobion.bg.ac.rs).
Студенти који намеравају да конкуришу за размену требало би да се јаве mail-ом координаторима за међународну сарадњу Математичког факултета, Драгани Илић (dilic[at]matf.bg.ac.rs) и Зорици Станимировић (zoricast[at]matf.bg.ac.rs).
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 22. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17 часова.
Предавач: Марко Стошић
Наслов предавања: ЧВОРОВИ, КВИВЕРИ И ПРИМЕНЕ
Апстракт: Главна тема овог предавања биће тзв. кореспонденција између чворова и квивера (усмерених графова), којом се датом чвору придружује квивер на такав начин да се БПС инваријанте чворова поклапају са мотивичним Доналдсон-Томас инваријантама квивера. Иако ова кореспонденција укључује веома софистициране инваријанте и технике, сама веза је веома директна и експлицитна. Овај пројекат је започет у сарадњи са П. Кучарским, М. Рајнекеом и П. Сулковским, и прва идеја/циљ је била да се објасне неке од важних хипотеза о особинама чворова. Међутим, испоставило се да ова кореспонденција отвара бројне нове правце и изненађујуће везе са разним областима математике и физике. Као пример, биће приказана веза са комбинаториком путева на целобројним решеткама — једним од класичних, основних проблема енумеративне и аналитичке комбинаторике — где смо добили потпуно нове експлицитне формуле за број таквих путања, користећи искључиво чворове, квивере и њихову везу (рад са М. Панфилом и П. Сулковским).
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 22. марта 2018. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15 часова.
Предавач: проф. др Филип Марић
Наслов предавања: БРЗ ФОРМАЛНИ ДОКАЗ ЕРДОШ-СЕКЕРЕШОВЕ ХИПОТЕЗЕ ЗА КОНВЕКСНЕ ПОЛИГОНЕ СА НАЈВИШЕ 6 ТАЧАКА
Апстракт: Хипотеза коју су формулисали Клајн и Секереш 1932 (данас позната под именом "Ердош-Секерешова хипотеза" или "Хипотеза са срећним крајем") тврди за свако m>=3 сваки скуп који садржи 2^(m-2)+1 тачку у општем положају (никоје три различите тачке нису колинеарне) садржи конвексни m-троугао. Хипотеза је потврђена за свако m<=6. Случај m=6 су недавно решили Секереш и Петерс помоћу рачунарске претраге која је конзумирала "више од 3000 GHz часова".
Описујемо доказ који је унапређен у неколико смерова. Помоћу промене репрезентације, разматрања симетрија и помоћу модерних САТ решавача, смањили смо време доказа на око само пола сата на обичном личном рачунару (тј. наш доказ захтева само око 1 GHz час). Такође, формализовали смо доказ у доказивачу Isabelle/HOL, што га чини много поузданијим.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 23. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.
Предавач: Марко Ђикић, Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу
Наслов предавања: ГЕОМЕТРИЈА ХИЛБЕРТОВИХ ПРОСТОРА И "СЛОЖНИ" ОПЕРАТОРИ
Апстракт: Бесконачно-димензионални Хилбертови простори имају врло интуитивну геометрију, сличну геометрији Еуклидског простора. Ипак, та геометрија се често врло непријатно разликује од оне на коју смо навикли. У првом делу предавања видећемо неке интересантне примере ове појаве. Обратићемо пажњу на потпросторе Хилбертовог простора, пројекције на њих, углове међу њима и на питање о затворености суме потпростора. У другом делу предавања приказаћемо један (нови?) проблем у овом класичном маниру. Наиме, питамо се у ком случају два непрекидна оператора, дефинисана на различитим потпросторима истог Хилбертовог простора, дозвољавају истовремену непрекидну екстензију на читав простор. У решавању тог проблема проћи ћемо кроз неке фолклорне резултате теорије оператора, а видећемо и зашто нам је овај проблем важан, то јест, на која питања смо успели да одговоримо његовим решавањем.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 21. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.
Предавач: Александар Ћоћић, Машински факултет, Београд
Наслов предавања: МОДЕЛИРАЊЕ И ПРОРАЧУН УЗГОНСКОГ СТРУЈАЊА ВАЗДУХА У СОЛАРНИМ ТОРЊЕВИМА
Апстракт: Системи за производњу електричне енергије коришћењем енергије Сунца су предмет многих истраживања у последњим деценијама. Један од принципијелно најједноставнијих система су такозвани соларни торњеви (SCPP - solar chimney power plant ili SUT - solar updraft power). Ови системи се састоје из три основна елемента: колектора, турбина и торња. Загревање ваздуха у колектору, направљеном од транспарентног материјала, путем Сунчеве енергије, узрокује његово струјање кроз постројење. Ваздух прво струји радијално кроз колектор, и потом вертикално навише кроз торањ, који се налази у средишту колектора. У основи торња се налазе ветротурбине помоћу којих се производи електрична енергија. У овом раду се врши моделирање и прорачун струјања ваздуха кроз овакву соларну електрану. Основне претпоставке у моделу су да је струјање стационарно, стишљиво и једнодимензијско. Валидација модела је извршена поређењем добијених резултата са експерименталним резултатима измереним на соларној електрани овог типа направљеној у Манзанаресу. Такође, извршена је и анализа карактеристичних бездимензијских параметара где је потврђено да једино електране великих размера имају задовољавајућу ефикасност. Додатно, извршена је и допунска анализа система нелинеарних диференцијалних једначина које описују струјање кроз сам торањ, и при томе је и разматран општи случај промењивог попречног пресека. Пертурбационом анализом, коришћењем Рејли-Јанценовог развоја, добијено је аналитичко решење полазног система једначина.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. марта 2018, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.
Предавач: др Виктор Радовић, Математички факултет
Наслов предавања: ПОРТАЛ ЗА АНАЛИЗУ ФАМИЛИЈА АСТЕРОИДА
Апстракт: Веб портал за анализу фамилија астероида (Asteroids Family Portal - AFP) је интерактивни портал који на једном месту обједињује велики број различитих података везаних за фамилије астероида, као и алате који омогућавају њихову анализу и визуелно представљање. У оквиру портала омогућена је примена методе хијерархијског груписања која се користи за идентификацију чланова фамилија астероида, идентификација уљеза, добијање расположивих физичких података о астероидима, каталози сопствених елемената итд. У овом предавању ће бити објашњен значај портала, имплементирани алати као и алгоритми по којима они функционишу. На крају ће бити дат кратак преглед даљег развоја портала.
детаљније
